петак, 30. јул 2010.
Ruska metoda za lecenje narkomanije
Ruska metoda za lecenje narkomanije, tj. metoda koja je patentirana od strane Dr Vorobjeva se bazira na modernom postupku bezbolne detoksikacija. Kod pacijenta se zatim stvara averzija prema narkoticima i uklanja se sećanje na osećaj koji je droga izazivala.
петак, 16. јул 2010.
Kuća nade za narkomane (magazin praktika)
U poseti specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti "Dr Vorobjev"
preuzeto sa sajta klinike Dr Vorobjev (ruska metoda za lecenje narkomanije)
U specijalnoj ruskoj bolnici "Dr Vorobjev", u Zemunu, gde pomoć traži stotine narkomana i alkoholičara, sva mesta su bila popunjena odmah po otvaranju. S obzirom na desetine hiljada Beograđana, registrovanih narkomana i zavisnih od alkohola i podatka da Zavod za bolesti zavisnosti ima dispanzer za svega tridesetak mesta za zavisnike od droge, odnosno 24 mesta za alkoholičare, jasno je da je stanje alarmantno. Budući da je lečenje zavisnika dug, težak i mukotrpan posao, veoma je važno da programi edukacije i prevencije spreče stvaranje novih, odnostno, "regrutaciju" onih koji bi tek mogli da postanu narkomani.
I zato ohrabruje svaki pomak u suzbijanju ove pošasti. Otvaranje klinike "Dr Vorobjev" je značajan korak. Klinika ima reputaciju najbolje na evropskim prostorima. Već su je mnogi nazvali kućom nade.
...
Klinika za lečenje bolesti zavisnosti "Dr Vorobjev" postoji u Rusiji više od 15 godina. Uspešno se razvija u Moskvi, Restovu, Krasnodaru, Pitigorskom i Georgijevskom. Bavi se lečenjem svih vrsta zavisnosti, od različitih narkotika, alkohola, tabletomanije kao i patološke zavisnosti od kocke. Mi lečimo različite oblike neuroza i depresija. Klinika koristi savremena svetska dostignuća u oblasti psihijatrije i narkologije, stvara i usavršava sopstvene autorske metode. Za deceniju i po izlečeno je preko tri hiljade zavisnika i više od osam hiljada alkoholičara.
...
Tajn lečenja zavisnosti je vrlo jednostavna: mora se bespoštedno boriti protiv bolesti i veoma voleti samog pacijenta. Odvojiti ličnost čoveka od njegove nesreće. Bolest se može pobediti samo zajedno sa samim pacijentom. Što se tiče metoda, mi biramo najbolje od modernog iskustva svetske medicine i vodimo računa o tome da to ne naškodi čoveku, da ne ostavi neželjene efekte i komplikacije. Protivnici smo hirurškog lečenja mozga kod narkomanije. Znamo da se ne sme nožem odseći zavisnost iz mozga.
Mozak treba lečiti u celini, tako da čovek može da uživa u trezvenom životu i da se ne oseti kažnjenim. Lečenje se sastoji od nekoliko etapa i počinje potpunim pročišćavanjem organizma. Pacijent se skida bez krize, pri tome normalno jede, spava i dobro je raspoložen. A tada počinje najvažnije lečenje mozga pomoću lekova, aparatima i informacijama.
Kao rezultat nestaju napadne misli o narkoticima i sećanje o zadovoljstvu koje oni gaje. Pacijenta prestaju da interesuju narkotici i postaje ravnodušan prema njima. Sledeća etapa je da je pacijent svesno i podsvesno spreman da odbije bilo koji predlog da se drogira i to mesto koje se oslobodilo u njegovoj duši, od bolesnog načina života ili tačnije od slike smrti i umiranja, mi ispunjavamo to mesto novim idejama, snovima, stremljenjima, pomoću naše sopstvene psihoterapeutske metode. Osmislili smo specijalne vežbe koje stvaraju visoki energetski tonus, uverenost i volju, predivno raspoloženje u svakom, čak i najskeptičnijem i najočajnijem čoveku. Naši ispitanici nam pišu pisma zahvalnosti.
четвртак, 8. јул 2010.
Detoksikacija
Upotreba praktično svake psihoaktivne supstance u određenoj fazi bolesti postaje redovna. Da bi se osoba osećala psihofizički lagodno potrebno je da stalno bude pod dejstvom supstance. Zbog rastuće tolerancije rastu i doze narkotika ili alkohola. To dovodi do hronične intoksikacije. Zato je veoma važan korak očistiti ogranizam. Ovo nije lak zadatak, zato što svako smanjenje koncentracije „otrova na koji je navikao“ organizam doživljava kao stres.
Ponekad se ljudi koji shvate pogubnost upotrebe heroina, alkohola ili sedativnih sredstava trude da se sami zaustave. Ali kad se prestane sa uzimanjem supstance, organizam upada u stanje apstinencijalne krize, koja ponekad biva ne samo mučna, već i opasna po zdravlje i život pacijenta. Prve krize i „skidanja“ obično nisu toliko burne i pacijent može sam da ih prebrodi. Međutim, vremenom zavisnost napreduje i praktično je nemoguće da se osoba sama skine ni na suvo, ni pomoću lekova koje bi pacijent uzimao kod kuće.
Pokušaji skidanja kod kuće često su opasni, budući da se lekovi uzimaju na svoju ruku, u velikoj dozi, i često se izbor preparata i doza određuje na osnovu saveta prijatelja ili informacija sa interneta. Kod takvih pokušaja uvek postoji rizik od predoziranja, psihoze izazvane upotrebom lekova, toksičnih povreda jetre ili epileptičnog napada. Veoma je rizično vršiti takve eksperimente na svom organizmu.
Postojeće metode detoksikacije (bezbolna detoksikacija je ruska metoda koja se primenjujeu na klinici Dr Vorobjev)
U ovom trenutku u medicini postoji nekoliko protokola za detoksifikaciju.
Nekima od njih je osnovni zadatak da maksimalno skrate vreme apstinencijalne krize (brza ili ultra brza detoksikacija). Zaista je moguće uticati na opijatske receptore antagonistima i skinuti osobu sa opijata za 24 sata. Međutim, to praktično uvek predstavlja ozbiljan stres za organizam. Zbog jakog dejstva medikamenata pacijent uopšte ne oseća simptome krize, međutim, nekoliko dana nakon detoksikacije može da ostane vegetativna nestabilnost, slabost, osetljivost na infekcije ili problemi sa varenjem. Veliki nedostatak ultra brzih metoda je u tome što želja za narkoticima ne samo da ostaje, već se i pojačava. Zato ove metode ne odgovaraju svima.
Drugo rešenje može da bude ubrzavanje izbacivanja narkotika iz organizma pomoću infuzija, ekstrakorporalnih metoda detoksikacije (plazmafereza, hemosorpcija, lasersko zračenje krvi). Da pad koncentracije narkotika u organizmu ne bi provocirao pojačanje simptoma krize, ove mere se sprovode pod dejstvom analgetika, sedativa i preparata za stabilizaciju vegetativnog nervnog sistema. Pacijent ih obično dobro podnosi.
U nekim situacijama prednost ima litičko (postepeno) ukidanje psihoaktivnih supstanci uz postepeno smanjenje doza ili zamena supstancom sa povoljnijim farmakološkim osobinama. Na tom principu je zasnovan buprenorfinski protokol ili metod redukcije (smanjenja) tramadola.
Bez obzira koji metod je u pitanju, maksimalno se trudimo da se pacijent dobro oseća i da ne oseća bolove. Tokom 20 godina rada naših klinika susretali smo se sa velikim brojem različitih narkotika – od heroina, metadona, supstidola, do još uvek malo rasprostranjenih u Evropi – dezomorfina („krokodil“), tropikamida, koaksila.
Kriterijum za uspešno obavljenu detoksikaciju je negativni imunohromni test na prisustvo supstance u organizmu i odsustvo simptoma krize nakon uzimanja blokatora – antagonista.
Ponekad se ljudi koji shvate pogubnost upotrebe heroina, alkohola ili sedativnih sredstava trude da se sami zaustave. Ali kad se prestane sa uzimanjem supstance, organizam upada u stanje apstinencijalne krize, koja ponekad biva ne samo mučna, već i opasna po zdravlje i život pacijenta. Prve krize i „skidanja“ obično nisu toliko burne i pacijent može sam da ih prebrodi. Međutim, vremenom zavisnost napreduje i praktično je nemoguće da se osoba sama skine ni na suvo, ni pomoću lekova koje bi pacijent uzimao kod kuće.
Pokušaji skidanja kod kuće često su opasni, budući da se lekovi uzimaju na svoju ruku, u velikoj dozi, i često se izbor preparata i doza određuje na osnovu saveta prijatelja ili informacija sa interneta. Kod takvih pokušaja uvek postoji rizik od predoziranja, psihoze izazvane upotrebom lekova, toksičnih povreda jetre ili epileptičnog napada. Veoma je rizično vršiti takve eksperimente na svom organizmu.
Postojeće metode detoksikacije (bezbolna detoksikacija je ruska metoda koja se primenjujeu na klinici Dr Vorobjev)
U ovom trenutku u medicini postoji nekoliko protokola za detoksifikaciju.
Nekima od njih je osnovni zadatak da maksimalno skrate vreme apstinencijalne krize (brza ili ultra brza detoksikacija). Zaista je moguće uticati na opijatske receptore antagonistima i skinuti osobu sa opijata za 24 sata. Međutim, to praktično uvek predstavlja ozbiljan stres za organizam. Zbog jakog dejstva medikamenata pacijent uopšte ne oseća simptome krize, međutim, nekoliko dana nakon detoksikacije može da ostane vegetativna nestabilnost, slabost, osetljivost na infekcije ili problemi sa varenjem. Veliki nedostatak ultra brzih metoda je u tome što želja za narkoticima ne samo da ostaje, već se i pojačava. Zato ove metode ne odgovaraju svima.
Drugo rešenje može da bude ubrzavanje izbacivanja narkotika iz organizma pomoću infuzija, ekstrakorporalnih metoda detoksikacije (plazmafereza, hemosorpcija, lasersko zračenje krvi). Da pad koncentracije narkotika u organizmu ne bi provocirao pojačanje simptoma krize, ove mere se sprovode pod dejstvom analgetika, sedativa i preparata za stabilizaciju vegetativnog nervnog sistema. Pacijent ih obično dobro podnosi.
U nekim situacijama prednost ima litičko (postepeno) ukidanje psihoaktivnih supstanci uz postepeno smanjenje doza ili zamena supstancom sa povoljnijim farmakološkim osobinama. Na tom principu je zasnovan buprenorfinski protokol ili metod redukcije (smanjenja) tramadola.
Bez obzira koji metod je u pitanju, maksimalno se trudimo da se pacijent dobro oseća i da ne oseća bolove. Tokom 20 godina rada naših klinika susretali smo se sa velikim brojem različitih narkotika – od heroina, metadona, supstidola, do još uvek malo rasprostranjenih u Evropi – dezomorfina („krokodil“), tropikamida, koaksila.
Kriterijum za uspešno obavljenu detoksikaciju je negativni imunohromni test na prisustvo supstance u organizmu i odsustvo simptoma krize nakon uzimanja blokatora – antagonista.
Dijagnostika
U ovoj fazi je potrebno dobiti potpune informacije o psihofizičkom stanju pacijenta kao i o njegovom socijalnom statusu. To je važno radi uspostavljanja tačne dijagnoze, određivanja optimalne šeme lečenja i prognoziranja rezultata lečenja.
Svaki pacijent je individua za sebe. Svako ima neku slabu tačku u organizmu, svoj staž u upotrebi narkotika, različitu motivaciju i u različitom stepenu su izražene posledice zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.
Ruska metoda za lečenje narkomanije i alkoholizma se sprovodi na klinici Dr Vorobjev gde se odvija i dijagnostika.
Laboratorijska dijagnostika. U standardni paket ulaze: opšta analiza krvi, biohemija, analize na virusni hepatitis B i C, HIV infekciju. Ove analize pružaju opšti uvid u stanje imuniteta, jetre, bubrega i drugih unutrašnjih organa. One omogućavaju da se ustanove posledice upotrebe psihoaktivnih supstanci i toksičnih komponenata koje ulaze u njihov sastav.
Instrumentalne metode (ultrazvuk, rentgen, magnetno-rezonantna tomografija). Ovo nije potrebno raditi svim pacijentima, već samo onima koji imaju neke propratne bolesti ili kada je neophodno detaljnije utvrditi novootkrivene probleme. Na primer, pacijent intravenski uzima narkotike, a doktor pri pregledu vidi simptome infekcije ili tromboze. Da bi se precizirala situacija doktor šalje pacijenta na ultrazvuk krvnih sudova i na konsultaciju sa vaskularnim hirurgom. Dodatna ispitivanja sprovode se na drugim klinikama i posebno se plaćaju. Naša klinika zakazuje pregled i organizuje prevoz.
Konsultacije specijalista. Neki pacijenti imaju dijabetes, astmu, hemofiliju ili druga oboljenja koja moraju da se leče paralelno sa lečenjem zavisnosti. Terapiju za ova oboljenja određuju specijalisti, a naša klinika izvršava njihove preporuke.
Psihodijagnostika. Pomoću psihološkog testiranja određuje se nivo depresije, nervoze, želje za narkoticima ili alkoholom. Takođe se procenjuje koliko je izmenjena ličnost pacijenta, koliko je adekvatna njegova kritičnost prema bolesti i motivacija za izlečenje. Ispituje se da li postoji posttraumatski stresni poremećaj, depresija, fobije, psihoza, psihopatija, manija, šizofrenija i druga psihička oboljenja. Psiholog i specijalni pedagog i procenjuju u kojoj meri se pacijent uklapa u socijalnu sredinu, na porodičnom i profesionalnom planu.
Anamnestička ispitivanja. Omogućavaju da se razjasne informacije dobijene od pacijenta i rodbine o početku i razvoju bolesti: kada je počeo da uzima narkotike, koje supstance je uzimao, na koji način, da li je kombinovao nekoliko supstanci, kako su ranije izgledale krize, da li je bilo predoziranja, kako se ranije lečio, kakvo mu je bilo stanje za vreme pauza, koji su uzroci povratka narkoticima.
Nakon dobijanja svih informacija na konzilijumu lekara razmatra se slučaj svakog pacijenta ponaosob i usaglašava se njegovo dalje lečenje.
Svaki pacijent je individua za sebe. Svako ima neku slabu tačku u organizmu, svoj staž u upotrebi narkotika, različitu motivaciju i u različitom stepenu su izražene posledice zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.
Ruska metoda za lečenje narkomanije i alkoholizma se sprovodi na klinici Dr Vorobjev gde se odvija i dijagnostika.
Laboratorijska dijagnostika. U standardni paket ulaze: opšta analiza krvi, biohemija, analize na virusni hepatitis B i C, HIV infekciju. Ove analize pružaju opšti uvid u stanje imuniteta, jetre, bubrega i drugih unutrašnjih organa. One omogućavaju da se ustanove posledice upotrebe psihoaktivnih supstanci i toksičnih komponenata koje ulaze u njihov sastav.
Instrumentalne metode (ultrazvuk, rentgen, magnetno-rezonantna tomografija). Ovo nije potrebno raditi svim pacijentima, već samo onima koji imaju neke propratne bolesti ili kada je neophodno detaljnije utvrditi novootkrivene probleme. Na primer, pacijent intravenski uzima narkotike, a doktor pri pregledu vidi simptome infekcije ili tromboze. Da bi se precizirala situacija doktor šalje pacijenta na ultrazvuk krvnih sudova i na konsultaciju sa vaskularnim hirurgom. Dodatna ispitivanja sprovode se na drugim klinikama i posebno se plaćaju. Naša klinika zakazuje pregled i organizuje prevoz.
Konsultacije specijalista. Neki pacijenti imaju dijabetes, astmu, hemofiliju ili druga oboljenja koja moraju da se leče paralelno sa lečenjem zavisnosti. Terapiju za ova oboljenja određuju specijalisti, a naša klinika izvršava njihove preporuke.
Psihodijagnostika. Pomoću psihološkog testiranja određuje se nivo depresije, nervoze, želje za narkoticima ili alkoholom. Takođe se procenjuje koliko je izmenjena ličnost pacijenta, koliko je adekvatna njegova kritičnost prema bolesti i motivacija za izlečenje. Ispituje se da li postoji posttraumatski stresni poremećaj, depresija, fobije, psihoza, psihopatija, manija, šizofrenija i druga psihička oboljenja. Psiholog i specijalni pedagog i procenjuju u kojoj meri se pacijent uklapa u socijalnu sredinu, na porodičnom i profesionalnom planu.
Anamnestička ispitivanja. Omogućavaju da se razjasne informacije dobijene od pacijenta i rodbine o početku i razvoju bolesti: kada je počeo da uzima narkotike, koje supstance je uzimao, na koji način, da li je kombinovao nekoliko supstanci, kako su ranije izgledale krize, da li je bilo predoziranja, kako se ranije lečio, kakvo mu je bilo stanje za vreme pauza, koji su uzroci povratka narkoticima.
Nakon dobijanja svih informacija na konzilijumu lekara razmatra se slučaj svakog pacijenta ponaosob i usaglašava se njegovo dalje lečenje.
Пријавите се на:
Постови (Atom)