четвртак, 08. јул 2010.

Detoksikacija

Upotreba praktično svake psihoaktivne supstance u određenoj fazi bolesti postaje redovna. Da bi se osoba osećala psihofizički lagodno potrebno je da stalno bude pod dejstvom supstance. Zbog rastuće tolerancije rastu i doze narkotika ili alkohola. To dovodi do hronične intoksikacije. Zato je veoma važan korak očistiti ogranizam. Ovo nije lak zadatak, zato što svako smanjenje koncentracije „otrova na koji je navikao“ organizam doživljava kao stres.

Ponekad se ljudi koji shvate pogubnost upotrebe heroina, alkohola ili sedativnih sredstava trude da se sami zaustave. Ali kad se prestane sa uzimanjem supstance, organizam upada u stanje apstinencijalne krize, koja ponekad biva ne samo mučna, već i opasna po zdravlje i život pacijenta. Prve krize i „skidanja“ obično nisu toliko burne i pacijent može sam da ih prebrodi. Međutim, vremenom zavisnost napreduje i praktično je nemoguće da se osoba sama skine ni na suvo, ni pomoću lekova koje bi pacijent uzimao kod kuće.

Pokušaji skidanja kod kuće često su opasni, budući da se lekovi uzimaju na svoju ruku, u velikoj dozi, i često se izbor preparata i doza određuje na osnovu saveta prijatelja ili informacija sa interneta. Kod takvih pokušaja uvek postoji rizik od predoziranja, psihoze izazvane upotrebom lekova, toksičnih povreda jetre ili epileptičnog napada. Veoma je rizično vršiti takve eksperimente na svom organizmu.


Postojeće metode detoksikacije (bezbolna detoksikacija je ruska metoda koja se primenjujeu na klinici Dr Vorobjev)


U ovom trenutku u medicini postoji nekoliko protokola za detoksifikaciju.

Nekima od njih je osnovni zadatak da maksimalno skrate vreme apstinencijalne krize (brza ili ultra brza detoksikacija). Zaista je moguće uticati na opijatske receptore antagonistima i skinuti osobu sa opijata za 24 sata. Međutim, to praktično uvek predstavlja ozbiljan stres za organizam. Zbog jakog dejstva medikamenata pacijent uopšte ne oseća simptome krize, međutim, nekoliko dana nakon detoksikacije može da ostane vegetativna nestabilnost, slabost, osetljivost na infekcije ili problemi sa varenjem. Veliki nedostatak ultra brzih metoda je u tome što želja za narkoticima ne samo da ostaje, već se i pojačava. Zato ove metode ne odgovaraju svima.

Drugo rešenje može da bude ubrzavanje izbacivanja narkotika iz organizma pomoću infuzija, ekstrakorporalnih metoda detoksikacije (plazmafereza, hemosorpcija, lasersko zračenje krvi). Da pad koncentracije narkotika u organizmu ne bi provocirao pojačanje simptoma krize, ove mere se sprovode pod dejstvom analgetika, sedativa i preparata za stabilizaciju vegetativnog nervnog sistema. Pacijent ih obično dobro podnosi.

U nekim situacijama prednost ima litičko (postepeno) ukidanje psihoaktivnih supstanci uz postepeno smanjenje doza ili zamena supstancom sa povoljnijim farmakološkim osobinama. Na tom principu je zasnovan buprenorfinski protokol ili metod redukcije (smanjenja) tramadola.

Bez obzira koji metod je u pitanju, maksimalno se trudimo da se pacijent dobro oseća i da ne oseća bolove. Tokom 20 godina rada naših klinika susretali smo se sa velikim brojem različitih narkotika – od heroina, metadona, supstidola, do još uvek malo rasprostranjenih u Evropi – dezomorfina („krokodil“), tropikamida, koaksila.

Kriterijum za uspešno obavljenu detoksikaciju je negativni imunohromni test na prisustvo supstance u organizmu i odsustvo simptoma krize nakon uzimanja blokatora – antagonista.

Нема коментара:

Постави коментар