Dijagnostika

U ovoj fazi je potrebno dobiti potpune informacije o psihofizičkom stanju pacijenta kao i o njegovom socijalnom statusu. To je važno radi uspostavljanja tačne dijagnoze, određivanja optimalne šeme lečenja i prognoziranja rezultata lečenja.

Svaki pacijent je individua za sebe. Svako ima neku slabu tačku u organizmu, svoj staž u upotrebi narkotika, različitu motivaciju i u različitom stepenu su izražene posledice zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.

Ruska metoda za lečenje narkomanije i alkoholizma se sprovodi na klinici Dr Vorobjev gde se odvija i dijagnostika.

Laboratorijska dijagnostika. U standardni paket ulaze: opšta analiza krvi, biohemija, analize na virusni hepatitis B i C, HIV infekciju. Ove analize pružaju opšti uvid u stanje imuniteta, jetre, bubrega i drugih unutrašnjih organa. One omogućavaju da se ustanove posledice upotrebe psihoaktivnih supstanci i toksičnih komponenata koje ulaze u njihov sastav.

Instrumentalne metode (ultrazvuk, rentgen, magnetno-rezonantna tomografija). Ovo nije potrebno raditi svim pacijentima, već samo onima koji imaju neke propratne bolesti ili kada je neophodno detaljnije utvrditi novootkrivene probleme. Na primer, pacijent intravenski uzima narkotike, a doktor pri pregledu vidi simptome infekcije ili tromboze. Da bi se precizirala situacija doktor šalje pacijenta na ultrazvuk krvnih sudova i na konsultaciju sa vaskularnim hirurgom. Dodatna ispitivanja sprovode se na drugim klinikama i posebno se plaćaju. Naša klinika zakazuje pregled i organizuje prevoz.

Konsultacije specijalista. Neki pacijenti imaju dijabetes, astmu, hemofiliju ili druga oboljenja koja moraju da se leče paralelno sa lečenjem zavisnosti. Terapiju za ova oboljenja određuju specijalisti, a naša klinika izvršava njihove preporuke.

Psihodijagnostika. Pomoću psihološkog testiranja određuje se nivo depresije, nervoze, želje za narkoticima ili alkoholom. Takođe se procenjuje koliko je izmenjena ličnost pacijenta, koliko je adekvatna njegova kritičnost prema bolesti i motivacija za izlečenje. Ispituje se da li postoji posttraumatski stresni poremećaj, depresija, fobije, psihoza, psihopatija, manija, šizofrenija i druga psihička oboljenja. Psiholog i specijalni pedagog i procenjuju u kojoj meri se pacijent uklapa u socijalnu sredinu, na porodičnom i profesionalnom planu.

Anamnestička ispitivanja. Omogućavaju da se razjasne informacije dobijene od pacijenta i rodbine o početku i razvoju bolesti: kada je počeo da uzima narkotike, koje supstance je uzimao, na koji način, da li je kombinovao nekoliko supstanci, kako su ranije izgledale krize, da li je bilo predoziranja, kako se ranije lečio, kakvo mu je bilo stanje za vreme pauza, koji su uzroci povratka narkoticima.

Nakon dobijanja svih informacija na konzilijumu lekara razmatra se slučaj svakog pacijenta ponaosob i usaglašava se njegovo dalje lečenje.